Народна библиотека Хан Пијесак налази се у улици Александра Карађорђевића 6,у згради Средње школе,смјештена је на 188 метара квадратних. Библиотека располаже са разноврсним књижним фондом од 26.362 инвентарисаних књига, из свих области људског знања и стваралаштва.
Цјелокупни књижни фонд представљен је на Лисном алфабетском и стручном каталогу, а од 2004-те године уведен је Електронски каталог. Библиотечко пословање је аутоматизовано.
У Народној библиотеци раде:одјељење набавке и обраде, одјељење стручне књиге, опште позајмно одјељење, дјечије одјељење, одјељење периодике и завичајно одјељење.
Стручне послове у библиотеци обављају три радника са одговарајућим библиотечким звањима и положеним стручним испитом.
У раду се примјењују достигнућа савремене библиотечке праксе, стандарди, нормативи и правила али се значајна пажња посвећује његовању професионалног односа према корисницима.
Библиотека је узела активно учешће у културно-образовним манифестацијама.
Организатор је књижевних вечери на локалном нивоу.
Награђује најбоље ликовне и литерарне радове ученика Средње и Основне школе, има дугогодишњу сарадњу са плесном школом „РМП“ из Лазаревца, његује сарадњу са братском библиотеком Аранђеловца и свим библиотекама Републике Српске и шире.
Исто тако Библиотека гради добре и присне везе са свим истакнутим и знаменитим личностима завичаја,којима дугује захвалност на несебичној моралној и материјалној помоћи.


ИСТОРИЈА БИБЛИОТЕКЕ

Народна библиотека Хан Пијесак прешла је дуг пут у свом развоју, баштини традицију:

Народнa књижницa и читаоницa (основана према правилима одобреним од Мин. просвете, О. н. бр. 21530 од 11.5. 1923.) имала је 1929. године 123 свеске у вриједности од 500 динара и 31 члана (предсједник Душан Гаковић, шумски управитељ). Према извјештају из 1938/1939. године, имала је 73 свеске, 60 читалаца, одржала 6 предавања, 10 приредби, чланова 35 (предсједник Љубомир Јакшић, свештеник);

Библиотеке војно-планинског добра, основане 1950 са руководиоцем Каљевић Миломиром;
Синдикалне библиотеке, Опште народне библиотеке - организатора курса за библиотекаре БиХ,гдје су се оспособљавали будући библиотечки кадрови, те Библиотеке Народног универзитета која је била организатор разних предавања, културно-умјетничких приредби, семинара, здравствених курсева, вечерње омладинске школе, књижевних вечери и филмских представа.

Библиотека је имала врло занимљиву прошлост и одиграла је значајну улогу у образовању, васпитању и културном животу свих њених корисника и шире друштвене заједнице.

Више пута је новчано награђивана као најбоља библиотека сарајевског среза.
Послије немилих догађаја и грађанског рата у БиХ ,трудили смо се колико су то околности дозвољавале да сачувамо углед стечен преданим радом наших претходних библиотекара, Гроздана Георгијевског, добитника награде најбољи библиотекар 1961. године ,носиоца Медаље заслуга за народ 1962. године, Анђе Симић и Станоја Голића,који су се несебично залагали у раду библиотеке.

Из историје наше библиотеке увидјели смо да тамо гдје су добри библиотекари и библиотеке су добре.